... ah ta veljača...

     Čovjek nemre znati kakvo bu vrijeme... Malo magle, malo zima, malo sunca...

Tak su i moje kape pak tražene. 

     Ovaj komplet je napravljen po narudžbi za jednu preslatku curicu. Marek je štrikala rukavice, a kapicu sam heklala ja. 

Kak ja nemrem bez cveteka i na ovu kapicu sam ga metnula :)) Boja cveteka ne vidi se dobro, al ja vam velim da je srebrni.

     Prsluk bez rukava sa lađa izrezom oko vrata za jednu mladu zgodnu gospodičnu. 

I opet sam ja morala metnuti cveteka. Fakat me već cveteki proganjaju i u snu. Al kaj morem... to sam ja....

    

     Ovoga sam štrikala kakti za sebe. Nekakva moherica.  Fala Bogu da sam svu vunicu potrošila, jer da nisam pak bi napravila cvetela.

     Kak vam drage moje nebi samo pokazivala kaj delam, pogledajte ove lijepe slikice slikane danas na Jarunskom jezeru. 

Divota od prizora. 

     Cijelo popodne sam provela u šetnji, kavici, slikanju... Predivno. Kak sam doma na Jarunu u neposrednoj blizini jezera morem vam reči da tak puno šetača ni bilo već jako dugo. 

Prvi pravi proljetni dan isfurao je ljude van. (postala sam i stihoklepac)

     Bilo bi bezveze da sam slikala šetače. Nego sam, općinjena labudima i patkama na dijelom odleđenom jezeru slikala samo njih.

I to vam je to za ovaj put,

Jolanda