Evo sjela sam za kompać i odlučila "čvrsto" javiti se da sam tu i da se nisam zgubila, nego radila sam kak i obično. Samo mi je problem bil sve poslikat, metnut u kompać i posložiti. Puno se toga delalo od mog zadnjeg pisanja.
Zimnica se radila (kiselilo zelje, kiselile gljive, paprika, ajvar, cikla...), ribice se spremale, i ono kaj ja najviše volim - heklala sam i štrikala.
Ovaj je bil malo veći od onog prvog. Dug 119 cm i težak 10,5 kg. Dobar primjerak :)
Malo sam se zabavljala i sa fimo masom uz dodatke plastičnih, staklenih i drugih perlica, flaksa kaj je mužu ostal od namotavanja na role...
Kak je štrikanje i heklanje ono čime se najviše zabavljam, pokazala bum i veći dio od napravljenog.
Ovo je bilo napravljeno po narudžbi.
Kak je meni stalno zima, sheklala sam si kapu. Ali sama za sebe kapa ko kapa ne grije previše, fali joj nekaj da grije vrat. Morala sam odma i jednu skoro istu sheklati i za svoju Lucu (nećakinju) samo kaj je njena sa crvenom ružicom. Ak joj se nebu ružica dopadala nek ju makne.
A ova ljubičasta mi se jako zdopada. Baš se nemre viditi kak je saštrikana (kad ja još uvijek slikam sa mobitelom).
Za Luciju - mustra švedska petlja (pasica) i krivo.
Napravila sam jedan šos koji još uvijek čeka da samo prišijem podstavu, ali nikak.
Nisam niš "zakazala" sa torbama. Ovu sam sheklala od komada.
Sastavila ju i ovak mi se zdopada.
A moja Lucija i dalje pleše. Ovo su slike sa zadnjeg natjecanja u Virovitici koje je bilo 24. listopada. Nova obleka za latinoameričke plesove.
Dečec s kojim pleše u paru je Toni.
Preveć bi bilo da još "klafram".
Pusa i pozdrav,
Jolanda
